Fizički uticaj digitalne tehnologije na zdravlje

Dobar dan, čitaoci.Dobrodošli na moj blog.Kao što možete da vidite u naslovu, danas ćemo pričati o fizičkom uticaju digitalne tehnologije na zdravlje.Pa, hajde da počnemo.

Kako biste održali dobro fizičko zdravlje, glava treba da bude zabačena, a uši, ramena i kukovi u istoj liniji.
Kako ne biste uganuli vrat, trebate da koristite slušalice i da ne držite telefon između glave i ramena.
Laktovi treba da vam budu uz telo, savijeni pod uglom nešto većim od 90 stepeni.
Stolica treba da bude potpuno prilagodljiva, s podrškom za slabinski deo kičme.
Oči treba da vam budu u visini gornje trećine ekrana, udaljene od 45 do 60 cm od monitora.
Držač za dokumente treba da bude postavljen u visini monitora.
Tastatura treba da bude u visini laktova, šaka blago savijena, a tasteri treba da se pritiskaju lagano.
Miš treba da bude u ravni sa tastaturom.
Noge u kukovima treba da vam budu savijene pod uglom nešto većim od 90 stepeni, a stopala trebaju da vam čitavom površinom naležu na podlogu.
I, obavezna je pauza na svakih 30 minuta korišćenja kompjutera ili bilo kog drugog oblika digitalne tehnologije.


Posledice
preteranog
korišćenja
tehnologije:

Fizička neprijatnost, bol ili povreda

Rad na računaru može da dovede do pojave problema u vezi sa mišićima, vezivnim tkivom, tetivama, zglobovima, koštanim strukturama, cirkulacijom, nervima i kožom. Simptomi koji se opisuju ponekad imaju medicinski naziv bolesti kao na primer: sindrom karpalnog tunela, epikondilitis, ali češće se koriste generalni opisi kao što su: sindrom okupacione prekomerne upotrebe (engl: occupational overuse syndrome) ili povreda repetitivnog naprezanja (engl: repetitive stain injury). U poslednje vreme često se upotrebljava i opisni izraz povreda postepenog procesa (engl: gradual process injury). U okviru ovih zdravstvenih problema korisnici računara se žale na bol, ukočenost, slabost, osećaj žarenja i neprijatnost u rukama, vratu ili leđima.

Korisnici računara često navode da se ovi simptomi pogoršavaju u toku radne nedelje, a da se tegobe smanjuju vikendom ili na godišnjem odmoru.

Vidne smetnje i promene na očima

Prema navodima stručnjaka 70 do 75% onih koji rade ili sede za računarom imaju problem sa vidom. Ovo stanje nazvano je “sindrom računarskog vida”.
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
U sklopu sindroma raunarskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta. Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Kod nosilaca kontaktnih sočiva često se javlja osećaj stranog tela u oku.

Da bi se ublažile ili eliminisale tegobe nastale dugotrajnim radom na računaru oftalmolozi savetuju da se:

• Podesi osvetljenje monitora na intenzitet koji prija očima,
• Ograniči vreme neprekidnog rada za računarom.
• Korisnih računara bi trebalo da poštuje pravilo da na svakih 20 minuta gleda u daljinu 20 sekundi.
• Savetuje se upotreba specijalnih filtera u naočarima ili za ekran koji smanjuju odsjaj. Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu imati i dioptriju, ukoliko je to potrebno, a poželjno je da imaju i antirefleks sloj.

Stres

Stres se može definisati kao događaj ili okolnost koja dovodi čoveka do percepcije da će fizički ili psihološki zahtevi koje ima pred sobom prevazići granice njegovih mogućnosti. Simptomi stresa uključuju pojavu iritabilnosti, fizičkog bola, problema u koncentraciji, snu, nemogućnost da se osoba opusti, zamor, depresiju, anksioznost, teškoće u logičnom zaključivanju i donošenju odluka. Stres se može javiti na poslu (novo zaposlenje, promena radnog mesta, dugo radno vreme), ali i van njega (nepovoljna životna ili porodična okolnost i sl) kod korisnika računara.

Zamor

Zamor podrazumeva privremenu nemogućnosti ili smanjenu mogućnost da se adekvatno reaguje u nekoj situaciji i koja je posledica prevelike predhodne aktivnosti. Prevelika aktivnost koja je predhodila nekoj situaciji u kojoj se osoba žali na zamor može biti fizička, mentalna ili emocionalna.

Korisnici računara se najčešće žale na fizički zamor koji za posledicu ima pojavu bola ili neprijatnosti u nekom delu tela. Mentalni zamor se javlja kod dužeg rada na računaru, zatim ukoliko postoje kratki rokovi za izvršenje nekog radnog zadatka ili je radni zadatak kompleksan. Emotivni zamor se najčešče javlja u stituaciji kada je prisutan mentalni zamor, npr. u slučaju kratkih rokova za izvršenje nekog radnog zadatka može se javiti osećaj nesigurnosti ili neko drugo emotivno stanje ili reakcija.

To bi bilo to za ovaj post.